Историјат
На пашњаку, 6 км од Кањиже, 1907. године била су два артешка бунара, ради напајања стоке. С обзиром на повећане потребе, пастири су се обратили градским властима са молбом да се избуше још два бунара.
Већ у мају 1908. године био је избушен нови бунар. Вода из тог бунара је имала жућкасту боју, а из цеви је излазио запаљив гас. Такве карактеристике воде су биле довољне да настану разне легенде о лековитом својству бунара. Врло брзо народ је назвао бунар "Чудотворним бунаром".
У вези са чудотворним бунаром настала је прича о Циганки, која је своје болесне зглобове излечила купајући се у овој води. Градски оци су брзо и логички реаговали и већ те 1908. године су отворили "Прву сезону" купања у води чудотворног бунара. Купање се већ тада наплаћивало. Одличну пословност тих људи доказује и чињеница да су већ 1909. године на основу одлуке Градске скупштине послати узорци воде на испитивање у Краљевски Институт за хемију у Будимпешти.
Анализе су биле завршене 1910. године. Већ 1909. године кањишки бизнисмен Гринфелд Херман (директор тадашње циглане и црепане), инсистира на формирању акционарског друштва за отварање бањског лечилишта. Градске власти су дале сагласност и Акционарско друштво је формирано, на челу са господином Херманом Гринфелдом.
Јула 1912. године су завршени пројекти за нову бању, а 10. августа 1913. године је свечано отворено ново артешко купатило чудотворног бунара у Старој Кањижи. Ново здање је имало 12 соба и 20 када. У згради је постојало парно грејање и електрично осветљење. Годинама се вода флаширала у тамно зеленим флашама под називом "Вода чудотворног бунара-Стара Кањижа".
Од 1945. до 1953. године Бања је радила као државна установа под називом "Артешко купатило". Од 24. јуна 1976. године Бања се референдумом издваја из Дома здравља Кањижа, и функционише под називом Центар за рехабилитацију и рекреацију "Бања" у Кањижи.